in

HANS KRISTIJAN GOLUBOVIĆ KVIZ: Najlepše BAJKE!📚 Odgovori na pitanja sa DESILO SE ili NIJE SE DESILO i vidi šta većina misli!😎

Advertisements

Dobro došli u magični svet Hansa Kristijana Golubovića, jednog od najvećih pisaca bajki sa naših prostora! U stvari, on ih ni ne piše, on ih pripoveda! Veliko hvala drugarima ,,Dnevna doza krimi priča“ na Facebook-u (obavezno ih zapratite), koji su ove bajke zapisivali za sve nas, mi ih samo prenosimo! Zabavnik je danas pripremio samo neke od njih! Pažljivo ih pročitajte i odgovorite sa DESILO SE ili NIJE SE DESILO!

Odigrajte kviz i vidite šta većina misli! 😎

  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Mnogo ima mojih prijatelja koji su pokojni: Raša Mandić, Knele, Mićko Jež, Arkan, Giška, Jusa, Ćenta… Toliko je tih momaka. Kad bih nabrajao mogao bih do sutra. Samo njih 15-ak je umrlo na mojim rukama. Vidite kako dečko ispušta dušu, a krv ne možete da mu zaustavite ni prstima ni majicom. U nemoći vas gleda i traži da ga spasite, a opet mu je milina na licu što pored vas hrabrog umire.

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Sa Legijom sam se upoznao još sedamdesetih, a intenzivnije smo počeli da se družimo od ‘81. godine. On je dolazio u diskoteku Bezistan na Terazijama, a ja sam radio kao redarčić u Beograđanci na 6. spratu. Tura je bila — Beograđanka, pa prelazimo u diskoteku London, gde su Žika Živac, Zizi pokojni i Darko Stanojević, onda idemo ka Terazijama u Bezistan, gde je Legija bio na vratima sa Miškom Popovićem i braćom Mija koji su posle držali splav Akapulko. Pred zoru idemo na Kalemegdan, Podijum, kod pokojnog Radeta Markovića. To je bio kultni serijal izlazaka koji smo upražnjavali i tako smo se upoznali Legija i ja.

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Ja ne mogu da objasnim supruzi da je ovo nakaradno vreme i da ja nemam ništa sa tim ženama koje me opsedaju. Jedna mi priđe, pokloni mi tangu i kaže: ,,Ti si moj miljenik!“ Ja mislim da je to bilo samo u vreme Bitlsa. Desila mi se npr. situacija da neka žena dođe, izvadi dojku na sred kafića i pokaže mi tetovažu na kojoj je slovo K sa krunom.

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Čuli ste sigurno za ono kad moji ljudi dižu pancirne ploče i brane me od snajpera. Ceo tadašnji Bulevar revolucije se smejao tada. Zamislite 12 momaka drže pancirne ploče da ja pređem osam metara od kafića do kola. Zamislite vi šta je to za normalan narod. Da vi sedite sa ženom i detetom, vi ste kardiolog, ovaj je pekar, ovaj je inženjer, sedite i ručate i odjednom neka frka i vidite deset ljudi sa pancirima u vazduhu. A ja idem sa 10 kila zlata onako imponzantno. To se pričale priče da li imam 10, 18 ili 5 kila zlata, da li je ono pravo ili ne. Da li sam dva metra ili metar i devedeset, da li su mi patike 600 ili 1.000 evra. Prvi sam vozio blindirani auto i nosio pancir 24 sata. Sve sam živo žrtvovao da bih bio ovo što sam danas. Žrtvovao sam ideju o mirnom životu, duhovnost, fiziku, hemiju…

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Sećam se da sam ja crvenog Poršea Targu dovezo iz Nemačke. Šta sam uradio? Iznajmio u Rent-a-Car-u i ovde prodao za 15 ‘iljada maraka. Zaustavili čoveka i sad nastao problem, posle odgovaraš za krađu ili za kupovinu ukradenog vozila. Dolazi čovek, kaže: ,,Kristijane, pa pitao sam te je l’ kraden!” Reko: ,,Pa budalo, kako si mislio da možeš da kupiš auto koji vredi 100 ‘iljada maraka za 15 ‘iljada? Šta sam ja budala ili ti?” Kaže: ,,Pa ja sam dupla budala.” Reko: ,,Pa šta me onda pitaš? Za 15 ‘iljada oćeš Porše? E sad mi daj još 10 ‘iljada što si me zvao, majku ti tvoju!” E to je čuvena anegdota kako sam dva puta prodao Porše.

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Sedeo sam kod kuće i trenirao. Imao sam tada nekih 16-17 godina. Neko je pozvonio na vrata. Video sam krvavog dečka. Kratež mi je bio u predsoblju. Reko: ,,Ko si ti?” Kaže: ,,Ja sam Pele.” Reko: ,,To mi ništa ne govori. Šta hoćeš dečko?” Kaže: ,,Mene su tukli Zvezdarci Osman, Šljuka, Đole, Buca Džambas i Kiza. Da li bi ti mene branio?” Reko: ,,Bih. Znam zašto si došao. Čuo si da sam se ja zakačio nešto sa njima i ideš logikom — neprijatelj tvog neprijatelja je tvoj prijatelj. Idem sa tobom. Vidim da si snažan ali kako te umackaše toliko?” Kaže: ,,Skočilo njih deset. S tobom je već drugačije.” Ponesem ja rđavi tetejac i odemo na Zvezdaru.

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Devojka mi je odgrizla vrh ponosa i ispljunula jer je sumnjala da je varam. Ja sam onako krvav istrčao iz stana, zaustavio taksi i rekao: ,,Čiko, molim Vas, vozite me u bolnicu.“ Doktori su pitali gde je vrh da ga prišiju, pa je moj otac otišao da ga nađe. Dok ga je doneo, on se već sparušio i nije mogao da se prišije. U međuvremenu sam u bolnici upoznao jednog dečka i sprijateljio se sa njim, ali je bio teško bolestan i umro je. Njegovi roditelji su odlučili da mi doniraju njegov gla*ić, koji mi je prišiven. Danas kad me pitaju da li mi sve funkcioniše kako treba, ja kažem: ,,Ne samo da je funkcionalan, nego i poboljšan!“

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Uvek sam terao prijatelje da rade sklekove i dižu tegove samo da bi pobegli u zdrav razum. To mi je opsesija da zahtevam od bilo kog prijatelja, voleo on to ili ne, usmeravam ih u tom pravcu, ne samo da dižu tegove… Kad spomenu mene, kažu: ,,Vidi koliki je!” Oni misle da sam ja od tegova, e pa ja sada javno kažem — Ljudi, ovaj biceps je najmanje od dizanja tegova! On je od udaranja u džak, udaranja maljem u traktorsku gumu, on je od trčanja, on je od milijardu sklekova! Ne onih više hiljadu i hiljadu sklekova, sad već pravimo milione i milione pa ulazimo u te milijarde kad više sklekovi i ne reaguju na našu muskulaturu. Sad kad bih ja radio dva sata sklekove, to bi bila kao priprema za jedan malo jači trening.

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Ivan Gavrilović i ja smo bili najbolji skakači osamdesetih na bazenu Olimp na Zvezdari. On je bio moj školski drug. Mislim da je išao u školu ,,Moše Pijade” iza Doma zdravlja Zvezdara, a ja sam išao u školu ,,Veljko Dugošević“. On je veoma lepo svirao na gitari u školskom dvorištu, pa smo igrali mali fudbal, okupe se devojčice, onda se raspali logorska vatra, pa malo gitarica, neki čaj i tako… Tu smo bili glavni šmekeri u kraju, on plav, ja crn, imali smo najbolje devojčice. Preko leta smo skakali u bazen sa desetke, pravili smo salta, izmišljali skokove, japance, mrtvake, daske, bombe, tako su se zvali naši skokovi u vodu, što su klinci posle imitirali.

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Otac mi je držo atomehaničarsku ili autolimarsku radnju, pa sam jednom prilikom od mušterije ukrao onu čuvenu ,,cipelu” Reno 4, što ima kišobran menjač, i niz Ariljsku ulicu sam je zabio pravo u zid. Imao sam 9 godina. Onda mi je otac rekao: ,,Hoćeš da voziš? E sad ću ja da te naučim!” Mislio sam da će da me kazni jer je bio prek čovek, ali ne, kad vidi da ne može od nečega da me odvrati, on uzme pa me nauči da to radim najbolje. Možda nije bilo pedagoški, ali je bilo tako. Kad sam imao 18 godina, otišao sam u Crveni signal i prvog dana iz prvog puta položio vozački sa čistom desetkom, i testove i vožnju. Umem i da popravljam kola. Meni alat ne treba, ja imam klješta u rukama. Ja nisam jak čovek, ja sam snagator! Uzmem ruku čoveku i polomim je jednom rukom, na 10 načina mogu da je polomim.

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Tačno je da sam odvalio branik od Peglice kojim sam se branio kad me je napala grupa momaka u Crnoj Gori. Ja protiv 30 kršnih Crnogoraca! Bio sam u nekoj diskoteci i potučem se sa nekim dečkom, izujem ga iz papuča. Došo sa nekim naočarima i počeo da se beči, kad sam ga udario pesnicom, prevrnuo sam ga, jedna papuča odletela kao Baošićima, druga ka Miločeru! Prevrnem ja njega, došla braća sa Cetinja, odavde, odande, kao šta vi Beograđani bijete našeg brata, usrana motka, kuka i motika se skupila. Tražim čime da ih gađam, ono kamenjar, drvlje i kamenje, nema ništa, možeš da vataš el onaj pesak da ih gađaš, el ona palma de Majorka, ono lišće! Gledam šta ću i vidim Peglica! Trula sajtna, ovo ono, gledam ja, možda imam sreće, zgrabim ja ono, razdrndam malo, malo leg, malo mrtvo dizanje, malo čučanj, tap otkinuh ja one nitne! Kad su oni videli onu tablicu iskrivljenu, ono od prohroma rđavo, ko skija velika! Udri po njima, masovna tuča, viču”: Joj, ubi nas ovaj sa ovu lajsnu!” I uhapsiše me! Neki sa bradicom kaže: “Nisi ti za more, ti si za ludnicu”, i oteraše me iz Crne Gore.

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Stojim u Ulici srpskih vladara, odnosno tadašnjoj Ulici maršala Tita, i hoću sa devojkom da pređem put da idemo u kafanu “Polet” da jedemo gilice čuvene. To je bilo prekoputa Bojana Stupice. Tu idu trole, svašta, spajaju se Terazije i Slavija, Držim devojku pod ruku, a ja u Starkama, Beneton kragnica, sve tip top, mirišem na Versaći, ovo ono, i prolazi taksista sa Pezejcem i gazi mi vrhove Starki! Ja sve zvezde vidim! Stao mi na nokte, joooj! Ali nije toliko bol, nego što mi je upropastio Starke, sad je crna guma preko belog vrha. Osećam blam, plus sam sa devojkom. Kako je taksi proleteo, ja sam uspeo u zadnjem delu auta da mu lupim po krovu. On staje u Ulici general Ždanovoj, izlazi iz kola i kaže: “Je li bre ti, šta udaraš po kolima?” Ja reko: “Beži bre tamo, zezno si mi Starke, nemoj da ti j… mater, razumeš!” Izvadi on neki ljuč, prilazi, ja reko: “Pa dobro čiko, nemojte”, kad sam mu ja drmno šamarčinu, ja sam ga okrenuo, tako da je prvo udario glavu pa su mu noge pale preko, napravio salto. Uplašio sam se kako je odleteo. On kao pihtija, ko žvakaća guma, iskrivljen. Donese neko vode iz kioska prekoputa hotel “Parka”, okupiše se ljudi, taksista viče: “Udari me Peglica! Broj 378-245! Zovi kolege taksiste!” Ja kažem: “Je l’ naradnžasta?” Kaže on: “Jeste.” Reko: “Džumlaro jedna, ja sam te udario!” On kaže: “A je l’?” A iskrivljen ceo, oči mu ovolike, preko ušiju mu stoji još petarda od moje šake, razumešime! To su čuli svi u gradu i odatle je krenula priča “Kristijan udara ko peglica.”

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Dobijem tip da obijem vilu u kojoj je sto iljada maraka. Ja odem tamo i nađem million maraka! Neočekivano! I sad zamislite jedan 16-ogodišnjak, da uzme te pare za par minuta tako što obije jednu bravu! Par puta sam naleteo na par miliona maraka ili evra!

    • Desilo se
    • Nije se desilo
  • Pitanje od - polako skroluj dole

    Mene je Žabac nazvao Kristina Taster el je mentalno poremećen i traži da mu lupam čvrge, a to ne mogu da uradim el mu je glava poluplastična. Razumešime?! Žabac je jedna landara pišore koja nema pola mozga, čovek mentalno poremećen bio i ranije, a zamislite sada kad mu je od metka iscurelo jedno 400 grama mozga i jedno deciliter tečnosti sive iz mozga, kakve on budalaštine može da priča! On kaže da je najveći je*ač, a da sam ja Kristina Taster! Kad sam ga uvatio tamo u Novom Sadu, cvili kao miš pokisli! Ne možete šta da bijete u njemu, da mu poremetite i to malo poremećaja što ima u glavi. Mi kad smo se družili sa Ksenijom Pajčin i preskakali lastiš ovde po Beogradu, on nije znao gde je Beograd! I on sad kao dve fotografije sa Ksenijom, pa ja imam fotografije sa Tinom Tarner i ovime Alfavilom i Boj Džordžem! To je bilo ’81. I ne ističem to. Šta sam ja radio sa njima? Iskjuz me, aj em jor fan, ken aj mejk van foto? Tako se i Žabac negde sliko sa Ksenijom.

    • Desilo se
    • Nije se desilo
Advertisements